Verovatno si u nekom razgovoru već čuo/la izraz „hiperaktivan“. Odrasle osobe često koriste izraz „hiperaktivan” da negativno opišu ponašanje deteta koje je živahno. Takvo dete najčešće nema nikakav problem, a da odrasli ni sami tačno ne znaju da objasne šta je hiperaktivnost ili šta je ADHD.
Šta je, u stvari, ADHD?
Mnogi roditelji svoje enegrično, razigrano dete koje je stalno u pokretu nazivaju hiperaktivnim. Ono što treba da znaš je da je ovaj poremećaj nešto sasvim drugo i odnosi se na decu koja imaju problem sa impulsivnošću i nedostatakom pažnje. Često se označava kao ADHD (skraćenica za engleski izraz Attention Deficit Hyperactivity Disorder) i definiše se kao poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću. Nije ni potrebno da znaš ovu definiciju, već da umeš da prepoznaš ADHD i načine na koji se nekome ko ga ima može pomoći.
Možda u svom okruženju (ili čak u razredu) već poznaješ dete koje ima ADHD ili se i sam/a nosiš sa ovim problemom. Ukoliko ti je ovo poznato, verovatno si već primetio/la i da:
- hiperaktivna deca su impulsivna, veoma aktivna i energična, stalno se vrpolje i ne mogu da zadrže pažnju na nečemu poput ostale dece svog uzrasta.
- pažnja im je veoma kratka, stalno započinju nove aktivnosti i prekidaju nezavršene. Ne mogu da usmere pažnju na jednu aktivnost, već im je sve u okruženju podjednako zanimljivo – na primer, malo slušaju učitelja, pa malo vire kroz prozor u školsko dvorište, vrpolje se u klupi, ustaju ili nešto zapitkuju učitelja.
- hiperaktivna deca se brzo zamaraju jer svemu i svakome oko sebe moraju da posvete pažnju. Kako pažnja počinje da im slabi, oni se, u stvari, zamaraju od previše aktivnosti.
- osim što im pažnja luta, hiperaktivna deca su nemirna i imaju stalnu potrebu da se kreću i « rade nešto. » Roditelji često to nazivaju « pundravcima », a takva deca često ne mogu da budu mirna čak ni dok jedu.
- hiperaktivna deca su često neoprezna su, ne plaše se ničega, pa se često uvaljuju u nevolje i rizikuju da se povrede.
- hiperaktivna deca često imaju i probleme sa spavanjem, budući da spavaju kratko i sa prekidima što dodatno iscrpljuje i sve oko njih.
- heliki broj hiperaktivne dece ima teškoće sa učenjem. Zbog nedostatka pažnje, brzine i impulsivnosti prave greške u rešavanju školskih zadataka i teško im je da organizuju svoje školske obaveze. Zbog toga su im zadaci (i školski i domaći) često nedovršeni.
- Upadaju u reč učitelju i odgovaraju i pre nego što učitelj postavi pitanje. Učitelja slabo i slušaju jer im pažnja odluta na više strana. Bez obzira što većina ovakve dece ima normalnu ili natprosečnu inteligenciju, uglavnom postižu slabije rezultate.
Zbog svoje impulsivnosti hiperaktivna deca obično nemaju mnogo prijatelja. Ostaloj deci može biti teško da prihvate njihova “pravila igre”, brzinu i nagle reakcije. Ovakvo ponašanje nailazi na nerazumevanje i kod dece i kod odraslih. Zbog toga često ne dobijaju potrebnu pomoć i podršku.
Kako pomoći deci koja imaju ADHD?
Ukoliko se i sam nosiš sa ovim problemom, treba da znaš da hiperaktivnoj deci često nedostaje samopouzdanja, ali za to ne treba da se osećaš krivim/om. Različitost sa kojom si rođen/a može da te ometa u druženju i da te dovede u neprilike, a stalne kritike roditelja i/ili učitelja mogu te navesti da pomisliš da su “loš/a”. Insistranjem na lošem ponašanju ili poređenjem sa ostalom decom roditelji ponekada dodatno podstiču tvoju lošu sliku o sebi. Umesto toga, važno je da budeš svetsan/na svojih dobrih osobina kako bi mogao/la da pronađeš aktvnosti u kojima će tvoja energičnost biti od pomoći.
Izraz “hiperaktvno dete” je u današnje vreme veoma popularan i koristi se za mnogu decu, pa je veoma važno da se na vreme utvrdi da li si samo malo više aktivan/na, da li je to posledica stresa ili zaista patiš od ADHD. Bilo da sam/a imaš ovakve izazove u ponašanju ili poznaješ neko dete sa ovakvim ponašanjem,
treba da znaš da je najvažnije obratiti se stručnjaku koji će proceniti šta je u pitanju. Postoje brojni načini da se ovaj izazov prevaziđe, uključujući
- Terapiju i medikamente
- Redovan san i opuštanje
- Praktične alati u vezi sa učenjem - na primer, možeš da praviš podsetnike I ostavljaš ih na vidnom mestu ili osmisliš dnevnu rutinu uz pomoć roditelja ili da praviš pauze između zadataka.
Uz pomoć i podršku u učenju, možeš jako dobro da napreduju. Iako ADHD traje do kraja života, uz pomoć stručnjaka možeš da naučiš da usmeriš pažnju i pronađeš aktivnosti u kojima možeš da upotrebi svoje dobre strane.
Ukoliko nisi siguran/na da si najbolje raumeo/la šta je ADHD, imaš iskustva sa nekim ko ima ADHD, osećaš da je tebi potrebna pomoć u vezi sa nekim problematičnim ponašanjem ili samo želiš sa nekim da porazgovaraš, naš sigurni CHAT ti je dostupan svakog dana od 18-22h.